U budžet Fonda PIO, godišnje se, na ime “mešovitih i neodređenih prihoda” slije preko dva miliona evra od provizija za obračunavanje svake pojedinačne rate, odnosno za sve robe i usluge koje su penzioneri širom Srbije kupili preko administrativne zabrane, potvrdila je za N1 Državna revizorska institucija (DRI).
U zvaničnim izveštajima, DRI navodi da Fond PIO, proviziju naplaćaje od trgovaca, ali u Udruženju sindikata penzionera Srbije, za Nova.rs tvrde, da nema sumnje, da trgovci kroz krajnju cenu, taj trošak prelivaju na penzionere, te da se provizija ‘‘prebija preko njihovih leđa‘‘.
Sve ono što su penzioneri kupili na rate, bilo da je reč o ogrevu, zimnici, medicinskim pomagalima ili skupim dušecima, jastucima i usisivačima, prolazi kroz administraciju Fonda PIO, koja naplaćuje proviziju za svaku pojedinačnu ratu ‘prebačenu‘‘ sa penzije, na račun određenog trgovca.
Prihodi PIO Fonda na ime tih provizija su milionski.
Spisak preduzeća za prodaju robe široke potrošnje, sa kojima PIO ima ugovor je podugačak, a na zvaničnoj internet adresi Fonda, nalazi se lista sa preko 1.200 pravnih lica, kod kojih najstariji građani Srbije mogu da kupuju uz povoljnosti otplate na više mesečnih rata.
Sa svakom novom kupovinova na ovaj način, penzioneri praktično, nesvesno učestvuju u ostvarivanju profita koji se sliva na račun PIO Fonda.
Saldo koji je u poslovnim knjigama Fonda, podvučen na kraju 2020. godine, pokazao je, da je ta državna institucija, na ime provizija za administrativne zabrane penzionera, prihodovala čak 2,05 miliona evra.
Pezioneri: Sve to ide preko naših leđa
Prema poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji ima 1.648.560 penzionera, a surova realnost je da velika većina ima primanja ispod proseka (prosečna penzija za jul 2022. – 30.965 dinara).
U Udruženju sindikata penzionera, za Nova.rs navode da je za penzionere sa najnižim primanjima, kupovina na rate ‘‘spas‘‘, pogotovo kada je reč o ogrevu ili nekim neophodnim medicinskim pomagalima.
Ipak, dodaju i da nema sumnje, da na kraju, sve finalne administrativne troškove snose sami penzioneri.
“Trgovci sve troškove preliju na krajnjeg korisnika, odnosno na nas penzionere. I tu proviziju što plaćaju PIO Fondu, to plaćaju na teret ukupne cene koju su formirali za isporuku neke robe. Onda je penzioner, praktično platio sve te troškove. Ali, ljudi sa niskim primanjima nemaju drugog izbora i prinuđeni su da kupuju na rate”, kaže za Nova.rs Milan Grujić predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije
U Udruženju sindikata penzionera, za Nova.rs navode da je za penzionere sa najnižim primanjima, kupovina na rate ‘‘spas‘‘, pogotovo kada je reč o ogrevu ili nekim neophodnim medicinskim pomagalima.
Ipak, dodaju i da nema sumnje, da na kraju, sve finalne administrativne troškove snose sami penzioneri.
“Trgovci sve troškove preliju na krajnjeg korisnika, odnosno na nas penzionere. I tu proviziju što plaćaju PIO Fondu, to plaćaju na teret ukupne cene koju su formirali za isporuku neke robe. Onda je penzioner, praktično platio sve te troškove. Ali, ljudi sa niskim primanjima nemaju drugog izbora i prinuđeni su da kupuju na rate”, kaže za Nova.rs Milan Grujić predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije
U Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača Srbije (NOPS) ističu da trgovci koji ovu robu prodaju ‘‘od vrata do vrata‘‘ uglavnom biraju ljude starije od 80 godiina koji žive sami, ta da ih lako uvere da postanu kupci.
Potpredsednik NOPS-a Zoran Nikolić navodi i da je bilo pimera da su takvi trgovci, kako kaže, čak, vodili penzionere u banke i pomagali im da podignu kredit za te skupe proizvode.
NOPS je, kaže on, pokrenuo i dve prijave zbog takvih slučajeva, a u prevenciji ovih pojava, zalažu se za što bolju informisanost građana i njihovu brzu reakciju za raskid kupoprodajnog ugovora, ukoliko nisu zadovoljni.
Kada razgovaramo sa penzionerima, prvo im kažemo da dobro razmisle, da li im je to što prodavci nunde zaista i potrebno. Penzioneri uglavnom sve posmatraju kroz mesečni iznos rate i smatraju da par hiljada dinara mesečno, nije veliki trošak. Međutim, na kraju se ispostavi da je krajnja cena i preko 100 hiljada dinara, pa i više. Najčešće taj isti proizvod, za gotovinu košta mnogo manje. Bitno je da dobro znaju i svoja zakonska prava i da svaki proizvod mogu da vrate u roku od 14 dana ukoliko se predomisle ili nisu zadovoljni”, objašnjava potpredsenik NOPS-a.
Nikolić dodaje i da su prema evideniji NOPS-a, penzioneri najčešči u zahtevima za raskid kupoprodajnih ugovora.
Na teritoriji cele Srbije u 2021. godini NOPS je primio 23.472 prigovora, od kojih je 291 za kupovinu od vrata do vrata, 118 za kupovinu na promocijama i 65 za prodaje, koje su obavljene telefonskim putem.
Ističe da su u preko 90 odsto slučajeva, prigovore podneli penzioneri, a da se u ovoj godini broj prigovora drastično povećava.
Na kraju zaključuje i da je prodaja od vrata do vrata zakonom dozvoljena, sve dok trgovci poštuju pravo na prigovor i odustajanje od kupovine, ali da je veliki znak pitanja, kako kaže‘‘ moralnost trgovaca‘‘, koji skupe proizvode prodaju starim ljudima sa niskim primanjima.
Rodoljub Šabić: PIO komercijalizovao usluge
Milionski prihodi koje Fond PIO ostvaruje na ime provizija, za Rodoljuba Šabića, advokata i prvog poverenika za informacije od javnog značaja, otvaraju pitanja da li se podaci penzionera obrađuju u skladu sa svrhom za koju su prikupljeni i da li PIO, kao državna ustanova može da komecijalizuje svoje usluge i tako dodatno prihoduje.
‘‘U ovoj situciji je bitno, da PIO, na sreću, taj novac ne uzima od penzionera. PIO je formiran u sasvim druge svrhe, PIO je državna institucija i sada je otvoreno pitanje da li je zakon podrazumevao i komercijalnu ulogu ove institicije, kojom ona sada stiče neki dohodak, kroz pružanje usluga prodavcima roba i raznih usluga. Fond ima i podatke o penzionerima, tako da bi nadležni organi trebalo da provere, da li je korišćenje tih podataka u skladu sa zakonom i svrhom za koju su prikupljeni‘‘, stav je nekadašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja.
Redakcija Nova.rs, odgovore na sva pitanja u vezi sa prihodom od provizija za penzionerske administrativne zabrane, zatražila je i od Republičkog fonda PIO. U press službi Fonda, dobili smo informaciju, da su naša pitanja prosleđena kabinetu generalnog direktora, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.
nova.rs
