Javna je tajna da Marina Tucaković nije kompletan autor svih svojih tekstova i da su joj tokom karijere u pisanju pomagali nepoznati autori, koji su od nje tražili pomoć kako bi se kasnije afirmisali u tom poslu.
Ranije je bilo dosta pokušaja da se o ovome govori, ali je pokojna Marina izbegavala tu temu i tvrdila je da ti navodi nisu istiniti. Kada se medijima obratila izvesna Verica Poledica i optužila čuvenog tekstopisca da joj je ukrala pesme, Tucakovićeva je jedino tada priznala da se poslužila njenim idejama, rekavši da joj je za to platila 200 evra.
Međutim, nakon Marinine smrti, sve više ljudi je spremno da govori o ovoj temi, pa se našoj redakciji javila D. Z. (identitet poznat redakciji), koja tvrdi da je deo teksta za čuvenu baladu “Maskarada” Cece Ražnatović zapravo njeno autorsko delo.
– Počela sam da pišem poeziju kao srednjoškolka, i sve sam zapisivala u mali crni rokovnik, od koga se nikada nisam odvajala. Tu sam zapisivala svoje misli, kratke priče, ali i pesme. Bilo je tu mnogo tekstova, skoro stotinu – započinje ispovest D. Z.
Međutim, u jednom trenutku, rokovnik sa zabeleškama je nestao, a D. nam pojašnjava kako je on došao u Marinin posed:
– Suprug i ja smo se družili s dečkom koji se u to vreme družio s tadašnjim momkom Divne Karleuše. On se hvalio da poznaje Marinu i da joj prodaje svoje tekstove. Kako je tvrdio, on je Marini pisao 10 tekstova za tadašnjih 50 maraka, a ona je koristila delove i od kombinacije više stihova pravila je jedan tekst, koji bi kasnije postao veliki hit. Tada sam se i ja, naivna, pohvalila mojim talentom za pisanje, pokazala mu rokovnik i neke od svojih tekstova, među kojima je bio i tekst za pesmu “Maskarada”. To veče smo se družili i razgovarali celu noć i ja sam potpuno zaboravila da sam mu pokazivala rokovnik. Međutim, posle nekoliko dana shvatila sam da ga nema. Bilo mi je jasno da je rokovnik ostao kod njega, ali je on tvrdio da ne zna ništa o tome. Pomirila sam se sa tim i krenula da pišem nove pesme.
Ipak, najveći šok je doživela kada je svoj tekst “Maskarada” posle nekoliko meseci čula u Cecinom izvođenju.
– Ovaj moj tekst je nastao nekoliko godina ranije, krajnje spontano. Inspiracija za tekst mi je bila žurka na koju nisam otišla i ponašanje mojih prijatelja koji su nosili figurativno maske – foliranti i dvolične osobe. Ono što je Marina “ukrala” od mene je naslov pesme i stihovi “Živ se čovek na sve navikne, pa valjda ću i ja, ako bog da”, kao i refren “Dobro došli, drugovi, na našu malu maskaradu, pozivnice imate, najbolje je to u gradu…”. Kasnije je Marina uzevši moju osnovnu ideju, dodala ostale stihove i napravila hit za sva vremena – priča naša sagovornica.
Na kraju, ona navodi i razlog zbog čega je tek sada odlučila da javno progovori o ovom događaju iz sada davne 1997. godine.
– To što je moja pesma završila u Marininim rukama za mene je samo kompliment. Samo je ona mogla da od više različitih pesama i autora napravi hit za sva vremena. Ipak, želela sam da ova priča izađe u javnost, jer sam kod vas pročitala i da su pesme “Tihi ubica”, “Jedna noć za kajanje” i “Kazino” Jelene Karleuše zapravo tekstovi Miloša Roganovića, na kojima je bila potpisana Marina. Ta njegova priča me je podsetila na moj slučaj, zbog čega sam se rastužila i želela da moju priču podelim sa javnošću – završava D.Kurir.rs
